Pokrajinski odbor Samostalnog sindikata zaposlenih u saobraćaju i vezama Vojvodine odlučio je da se obrati nadležnim državnim službama sa zahtjevom da se zarade u komunalnom sektoru ove godine povećaju deset procenata. Traže i da se ukine privremena zabrana zapošljavanja zbog činjenice da u svim saobraćajnim preduzećima u Pokrajini nedostaju vozači. Pri tom, saglasnost od nadležnih organa za zapošljavanje novih izostaje, pa su mnogo vojvođanske autobuske linije ugrožene.
Sindikalci saobraćaja i veza Vojvodine ukazali su na problem masovnog odliva profesionalnih vozača u inostranstvo, čime je ugrožen redovan prevoz putnika u gradskom i prigradskom saobraćaju, ali i regionalnom te međunarodnom. Po njihovim mišljenju, razlozi masovnog odlaska vozača u inostranstvo su izuzetno male zarade, koje su pri tom od 2014. godine dodatno smanjene deset odsto, veoma teški uslovi za rad zbog starosti autobusa i drugi zakonski propisi.
Moguće rješenje tog problema Pokrajinski odbor sindikata vidi u efikasnijem sistemu školovanja i obuke novih vozača, kontinuiranim ulaganjima poslodavaca u zaposlene kroz pružanje odgovarajuće obuke, usavršavanje i napredovanje, ali i prilogađavanju zakonske regulative na način na koji su to činile druge zemlje regiona.
Po mišljenju profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodraga Savića, visinu plate vozača autobusa određuje tržište i potpuno je neralno očekivati da se njihova primanja u Srbiji izjednače s razvijenim ekonomijama. „Nije realno očekivati da primanja vozača u Srbiji budu na nivou onih u zemljama Evrope, kao što je, recimo, Njemačka“, podvlači Savić. U Evropi su, kako kaže, plate daleko veće i kada je reč o drugim zanimanjima, tako da uopšte ne čudi što ljudi odlaze da rade tamo gde su primanja veća, a uslovi rada bolji. Da je Srbija član EU te da našim građanima nisu potrebne radne vize za boravak u tim zemljama, daleko veći broj ljudi bi odlazio iz Srbije.
Nedavno je objelodanjen podatak da je samo u posljednjih nekoliko godina iz Srbije otišlo oko 5000 profesionalnih vozača autobusa. Odlaze u zemlje poput Hrvatske, Slovenije, Slovačke, Holandije, Njemačke, Švedske i drugih država, jer su tamo plate nekoliko puta veće od zarade u Srbiji. Osim vozača autobusa, prijeti i velika opasnost da Srbija ostane bez vozača kamiona i da tih „grdosija” bude više na parkinzima nego u saobraćaju. Vozači koji poseduju licence i prošli su obuku, mjesečno u inostranstvu mogu da zarade više od 2500 evra.
Nedavno je Privredna komora Srbije uputila inicijativu Briselu da profesionalni vozači kamiona i autobusa iz Srbije dobiju specijalnu vizu za duži boravak u šengenskom prostoru EU, gdje po sadašnjim pravilima mogu da rade samo tri meseca u kalendarskih pola godine. Traže da im se omogući da voze oko 130 dana tokom pola godine. Sada, po riječima prevoznika koji organizuju i međunarodni saobraćaj, naši vozači mogu da borave u zemljama Šengena, kada se preračuna, samo 15 dana mjesečno, što je za profesionalne vozače nedovoljno. Razlog je veliki problem s nedostatkom iskusnih vozača, što je problem cijele Evrope.
Rukovodilac Centra za stručno osposobljavanje u transportu u Udruženju za saobraćaj Nebojša Jevtić ističe da postoji problem nedostatka vozača u poređenju s potrebama transportne privrede. „Taj problem ugrožava i nepovoljno utiče i na trgovinu i investicije zemlje. Rješenje tog problema bi za vozače značilo duži boravak na teritoriji EU pa bi naši prevoznici mogli računati na svoje iskusne vozače duže nego što je sada slučaj te ih uposliti u punom kapacitetu“, smatra Jevtić.
izvor:logisticmagazin.com
